U književnosti svoga doba Matavulj ima jedno naročito mesto. On potpunije no iko predstavlja u srpskoj književnosti moderan evropski realizam. On se odlikuje oštrim posmatračkim darom, jasnim i vedrim duhom, trezvenim poimanjem života, retkim sposobnostima da stvari dobro uoči i da ih dobro kaže, da nađe i obeleži karakteristične tipove, da dâ jake i potpune slike celih sredina. Njegov stil je prost, određen, precizan, književan bez retorike, neposredan, jedar, bez fraza i bez boje, klasičan u dobrom smislu reči. Najobrazovaniji, najknjiževniji među našim pripovedačima, on je u isti mah bio i najmanje knjiški. Iako vrlo cenjen za života i dosta čitan, on kod velike publike nije mogao da nađe onaj odziv koji su našli drugi pisci, slabije inteligencije i prostijeg talenta, jer velika publika nikada ne može da se zagreje za pisce koji na svet gledaju bez iluzija i koji pišu bez fraza.