Tomas Man je napisao svoj poslednji veliki roman, „Doktor Faustus“, tokom izgnanstva iz nacističke Nemačke. Iako je već imao dugačak niz remek-dela iza sebe, retrospektivno gledajući, ovo je roman za koji je on izgleda bio rođen.

U modernoj verziji legende o Faustu, u kojoj kompozitor iz dvadesetog veka prodaje dušu đavolu zbog umetničke moći za kojom žudi, priča sjajno prepliće muziku, filozofiju, teologiju i politiku. Adrijan Leverkin je mlad talentovan kompozitor spreman da ide i do samog kraja kako bi postigao najveće visine uspeha. Ono što dobija jesu dvadeset četiri godine genija — godine sve neobičnijih muzičkih inovacija isprepletanih s progresivnim i destruktivnim ludilom.

Sramotna alegorija odricanja Nemačke od sopstvene čovečnosti i njenog zagrljaja ambicije i nihilizma, „Doktor Faustus“ je takođe duboka meditacija o umetničkom geniju. Opsesivno istražujući zlo u koje je pala njegova zemlja, Man uspeva u jedinom što je i mogao — u crtanju dimenzije tog zla. Njegov roman ima i istorijsku važnost i univerzalnost mita.