Filosofija se tokom cele svoje istorije sastojala iz dva dela, koja su bila neskladno pomešana: s jedne strane teorija o prirodi sveta, a s druge strane etičko i političko učenje o tome koji je način života najbolji. Nemogućnost da se ovo dvoje jasno odvoji bila je izvor mnogih zbrkanih mišljenja. Filosofi, od Platona do Vilijama Džemsa, dopustili su da njihova mišljenja o sastavu vaseljene budu pod uticajem njegove sklonosti ka moralisanju; pošto su pretpostavljali da znaju koja bi verovanja mogla učiniti ljude moralno savršenim, oni su izmislili argumente, često vrlo sofističke da bi dokazali da su ova verovanja istinita.