Kazaljke svakog od četiri hiljade električnih časovnika u sve četiri hiljade prostorija centra u Blumzberiju označavale su dva i dvadeset sedam minuta. „Ova košnica industrije“, kao što je direktor voleo da kaže bila je u punom zujanju posla. Svako je bio uposlen, svaka stvar u urednom pokretu. Pod mikroskopima, besno bijući repom, spermatozoidi su se ulivali, glavom napred, u ženske oplodne ćelije; oplođene, ćelije su se širile, delile, ili ako su već bile bokanovskizovane, kupile i cepale se u čitave vojske embriona. Iz Sale za društveno predodređivanje, eskalatori su se uz potmulu buku spuštali u podrum, a tamo su, u grimiznoj tami, čvareći se na jastučetu od trbušne maramice i kljukani surogatom krvi i hormona, fetusi rasli i rasli, ili, otrovani zaostajali i kržljali na putu u epsilonstvo.