„Zamak“ je poslednje delo Franca Kafke i dešava se u selu kojim dominira dvorac. Vreme kao da je stalo u ovom zimskom krajoliku i gotovo sve scene se dešavaju u mraku.
Geometar K. neće odustati od borbe, ali će na kraju posustati i umreti od iscrpljenosti. – Tako je, ukratko, prema navodima Maksa Broda, kome je to Kafka usmeno poverio, trebao da završi, u to vreme još nedovršeni roman „Zamak“. Saznanje o završetku nekog romana obično ne poziva na čitanje, međutim, ovaj prepričani ishod kao da deluje baš suprotno, dajući knjizi dodatnu draž. Kako i ne bi, kad se radi o vrsnom delu vrsnog autora, njegovom uobičajenom remek-delu, rekli bismo, kao što je, uostalom, i sve što je napisao. Kao dokaz, evo nekoliko tipičnih kafkijanskih rečenica iz „Zamka“: „Tako je ponovo krenuo napred, ali put je bio dug. Glavna seoska cesta nije, naime, vodila prema bregu s zamkom. Samo mu se približavala, ali onda kao da je namerno skretala, pa ako se i nije udaljavala od zamka, nije ni vodila bliže k njemu… “