Ovo najličnije delo Sigmunda Frojda stilski je verovatno jedan od njegovih najzanimljivijih tekstova. Pisana britkim, neposrednim i ličnim stilom, ova autobiografija zapravo je zgusnuti prikaz razvoja temeljnih Frojdovih psihoanalitičkih koncepata kroz ukazivanje i na otpore na koje su Frojdova otkrića nailazila još za njegovog života.

Specifičnost ove autobiografije je u tome što ona počinje „pisanjem o sebi“, no ubrzo se biografske fakture gube, nestaju u razmatranju autorskog dela. Frojdova „Autobiografija“ tako je priča o jednom životu potpuno posvećenom nauci, o biografiji koja je neodvojiva od naučne bibliografije. Na stranicama ove knjige Frojd – čovek nije se otkrio do kraja tek kroz neke sporadične biografske detalje, već on odlučuje da najličnije i najneposrednije progovori tek kao Frojd – naučnik.