Znamo već da je Đorđe Matić sjajan pesnik, kao i čudesan tumač jednako poezije i proze. Iz prakse ga, dakle, znamo i kao poetu i kao majstora eseja. Iz svoje poezije u svoju prozu, Matić donosi „lirski aspekt“, ali donosi takođe i lekcije koje je naučio čitajući kao pesnik velike prozaiste.Najveća opasnost prvenaca je umetnikova ambicija da pokaže šta sve zna. Prvom romanu Đorđa Matića ambicije ne manjka, ali opet knjiga njome nije (pre)opterećena. Mnogo je u knjizi instanci i dirljive nenametljive erudicije, koja pokriva jako veliku simboličku teritoriju: od Krleže i Crnjanskog do Mome Kapora i Marine Tucaković. On nije poput onih provincijalno nastrojenih režisera koji snimaju filmove za strane festivale, pa se brinu da nisu prekompleksni i prekomplikovani. Đorđe Matić piše za savršenog čitaoca, onog sa savršenom nesanicom, bez i najmanjeg kompleksa spram pisaca iz takozvanih velikih jezika. Pozicija je to koliko umetnička, toliko i politička...

Unutar postjugoslovenskog kolumnističkog i žurnalističkog krajolika, Muharem Bazdulj je figura bez presedana i pandana, možda i jedini autor, koji se pojavio nakon raspada Jugoslavije, a da je široko prepoznatljiv na celom prostoru na kojem se piše i govori bosanskim, crnogorskim, hrvatskim i srpskim jezikom.

„Hronika preokreta“ je zbirka njegovih kolumni sa portala Preokret, hronološki raspoređena kolekcija tekstova objavljenih u intervalu od juna 2020. do februara 2022. godine. Turbulentna epoha između eskalacije pandemije Covida-19 i početka rusko-ukrajinskog rata zrcali se efektno i ubedljivo u vrhunskoj Bazduljevoj publicističkoj prozi. Čitalac ove knjige u njoj će pronaći vešto uobličenu artikulaciju i sopstvene političke i društvene istorije. Rečima jedne američke kritičarke, Bazdulj svojim teleskopom gleda dalje nego se većina pisaca usudi i pokušati...