Hercog, istaknuti akademik, filozof istorije romantičarskih ideja, koji je dvaput doživeo neuspeh kao muž i nesigurni ljubavnik, živi u eri kulture kao spektakla. U romanu, on osporava uslove dostupne stvarnosti, pokušavajući da pronađe „novi pogled na moderna stanja, koji bi pokazao kako život može da se živi sa obnavljanjem univerzalnih povezanosti; preokretanje poslednjih romantičarskih grešaka o jedinstvenosti sopstva“. Ključni pasus ga postavlja u središte američkog stanja i kasne moderne misli. Zašto, pita on, oseća svoj neobuzdani unutrašnji poremećaj?
U „Hercogu“, Belouvljev napaćeni šaljivdžija više ne istražuje svet, niti putuje Afrikom; sada se suočava i biva pritisnut određenom i savremenom Amerikom. Posledica je, svakako, Belouvljev najbolji roman.