„Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj, i kao umetnik u antitetičkom izražavanju jedan od najvećih stilista u svetskoj književnosti. Ako je i Seneka bio čovek od krvi i ploti, te se nije svagda pridržavao strogih načela stoicizma, jer je brzo nagomilao silno bogatstvo, popuštao strastima svoga učenika i bio zelenaš, ipak je bio hrabar u tome što se sa svoga visokog položaja sve do šezdesete godine nije povukao u privatan život, gde je negovanje vrlina mnogo lakše. Neminovnom silom okolnosti državnik postaje kosmopolit i rimska književnost izrasta u svetsku, kojoj je predmet čovečanstvo. Kada je prestala libera res publica i s njome pojedinčev lični uticaj na javni život, Senekin praktični život postaje otium, oslobođenje od zadatka svoga vremena i rad na večnim zadacima čovečanstva, teorijski život filozofa, koji je postao paedagogus generis humani, i čiji svet nije više res publica Romana, nego svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stalež i naciju.“
– Miloš N. Đurić