O pesničkoj umetnosti - Aristotel

Aristotel uči da umetnost prevazilazi kopiju stvarnosti i da prikazuje prirodnu i ljudsku stvarnost kakva treba da bude, tj. kako ona odgovara svojoj istinskoj ideji. Umetnost ne prikazuje ono što se realno dogodilo, ili što se događa, ili što postoji, nego ono što bi se moglo dogoditi, što je potpuna jedinstvena celina, u kojoj se pojedinačne radnje i pojedinačni događaji podudaraju jedni s drugima i nužno, tj. po zakonu uzročnosti i posledičnosti, po zakonu mogućnosti i verovatnosti, izviru jedni iz drugih. Svojim umetničkim stvaralaštvom a to je pravi smisao Aristotelova izraza „podražavanje“ umetnik preobražava konkretan lik, i to je ono što umetnost čini više filosofskom od istorije i dostojanstvenijom od realne, konkretne prirode. Umetnost prikazuje paradigmu koja prevazilazi stvarnost, ona je puno ovaploćenje tipa, ideala, paradigme. Umetnik je stvaralac; on, kao priroda, stvara stvari.
Sve to pokazuje da umetnički prikazana radnja nije „slika slike“, „senka senke“, kao što uzima Platon, nego pra obrazac svih radnji koje nose isti karakter. Kad tako stvar stoji, onda svaka prava umetnost, prema tome i pesništvo, daje neko znanje, učenje, iskustvo, mudrost, pa prema tome i blaženstvo.
 
Dr Miloš N. Đurić