Margerit Jursenar (1903 — 1987) je bila francuska romansijerka i esejistkinja. Stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Posebno je poznata po romanu Hadrijanovi memoari.
Rodila se u Briselu u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac je još u detinjstvu usmerio i usadio joj ljubav prema klasičnoj grčkoj i rimskoj kulturi, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman Aleksis ili trakat o uzaludnoj borbi objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent, srednji vek i antiku doprinelo je nizu dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive Orijentalne priče (1938). Svetsku slavu stekla je romanima Hadrijanovi memoari (1951) i Crna mena (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojene zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju 6. marta (1980). I druga njena književna dela (Oproštajni udarac, Lavirint, Aleksis, Legende vekova, Venac i lira...) zokružuju njen književni opus.
Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu 1980-1987.
Postoji film Osmeh Margaret Jursenar.