Siromašni i bolesni književnik Ivan Petrovič na samrti, u bolnici, piše uspomene o događajima iz poslednjih godinu dana. Svi ti „prošli utisci“ uznemiravaju ga „do bola, do muke“, i da on nije otkrio „ovo zanimanje“ – da napiše nešto nalik na roman o onome što se dogodilo – od tuge bi umro.
„Poniženi i uvređeni“ su prvi veliki piščev roman sa složenim, razgranatim sižeom. Ovaj roman kao da predstavlja repeticiju, probu, pristup romanima koji čine „veliko petoknjižje“ Dostojevskog i koji će mu doneti svetsku slavu. Dostojevski kao da podvodi račun ispod svog ranijeg stvaralačkog perioda, ocenjuje ga i konačno završava.